Кајсери (Kayseri)
Кајсери (,, Цезареја) је град у Турској у вилајету Кајсери. Кајсери се налази на надморској висини од 1.054 метра у подножју угашеног вулкана Ерџијес, чије су ерупције одговорне за стене туф карактеристичне за Кападокију. Према процени из 2009. у граду је живело 911.984 становника.
Подручје данашњег града је још у 4. веку било испреплетено мочварама и сланим језерима. Ова подручја су коначно исушена тек у последњих стотињак година. У време Хетита град се звао Мазака. Градска тврђава је настала 150. године п. н. е. Римски цар Тиберије је 17. године нове ере овај град, под именом Цезареја, прогласио престоницом провинције Кападокија. Апостол Петар у свом првом писму помиње ученике у Кападокији, па није необично да се град до почетка 3. века развио у центар хришћанске теологије. Василије Велики је овде у другој половини 4. века основао болнице, старачке домове и домове за сиротињу. Византија је изгубила овај град 1077, а освојили су га Данишмениди. Град је доживео процват у 12. и 13. веку када су овде владали Селџуци. После најезде Монгола, од 1468. град Кајсери је османлијски.
Кајсери је један од најзначајнијих индустријских и трговачких центара Турске, са највећом индустријском зоном у земљи. У граду се производи 80 процената турског намештаја, а ту се још производи опрема за домаћинство, предмети од метала и прехрамбени производи.
Подручје данашњег града је још у 4. веку било испреплетено мочварама и сланим језерима. Ова подручја су коначно исушена тек у последњих стотињак година. У време Хетита град се звао Мазака. Градска тврђава је настала 150. године п. н. е. Римски цар Тиберије је 17. године нове ере овај град, под именом Цезареја, прогласио престоницом провинције Кападокија. Апостол Петар у свом првом писму помиње ученике у Кападокији, па није необично да се град до почетка 3. века развио у центар хришћанске теологије. Василије Велики је овде у другој половини 4. века основао болнице, старачке домове и домове за сиротињу. Византија је изгубила овај град 1077, а освојили су га Данишмениди. Град је доживео процват у 12. и 13. веку када су овде владали Селџуци. После најезде Монгола, од 1468. град Кајсери је османлијски.
Кајсери је један од најзначајнијих индустријских и трговачких центара Турске, са највећом индустријском зоном у земљи. У граду се производи 80 процената турског намештаја, а ту се још производи опрема за домаћинство, предмети од метала и прехрамбени производи.
Географска карта - Кајсери (Kayseri)
Географска карта
Земља (геополитика) - Турска
Валута / Језик
| ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
|---|---|---|---|
| TRY | Турска лира (Turkish lira) | ₺ | 2 |
| ISO | Језик |
|---|---|
| AV | Аварски језик (Avar language) |
| AZ | Азерски језик (Azerbaijani language) |
| KU | Курдски језици (Kurdish language) |
| TR | Турски језик (Turkish language) |